Predstava "Janko Katić" u izvođenju Aleksandra Dunića

                     

         Našu školu je u ponedeljak 9. decembra posetio glumac Aleksandar Dunić, poznat kao Ćirko iz serije "Bela lađa". Odigrao je monodramu Janko Katić u kojoj se radi o samom životu Janka Katića i o tome kako je on bio čovek sa velikim obrazem, ogromnom neustrašivošću i samom značaju u Srbiji za vreme Prvog srpskog ustanka. Svim učenicima se predstava podjednako dopala, kao i našim nastavnicima. Naše tri učenice Magdalena Ašković, Jovana Balinovac i Anđela Vasiljević su intervjuisale samog Aleksandra Dunića.

-Šta je kod Vas najviše uticalo na to da postanete glumac?    

 -Najviše je uticao slučaj "Komedijan", to je sticajem okolnosti i ovde ako ste pažljivo pratile ovu predstavu i govori o datim okolnostima u čovekovom životu. Kao kod Janka Katića. Očigledno je da je on od detinjstva bio neustrašiv dečak imao i psihofizičke karakteristike da bude domaćin u Sopotu i na Kosmaju. Onda su se te okolnosti promenile, došla su ratna i turbulentna vremena, Turci su mu uzeli sestru. Tako da okolnosti utiču na svačiji život, pa i na vaš.                                   

-Da li ste imali uzora?

Jesam, imao sam uzore u glumi. Kad sam bio dečak vaših godina uzor mi je bio moj prijatelj Lane Gutović, koji je skoro bio ovde na Ubu. Nisam ni znao da ćemo jednog dana biti dobri prijatelji. U drami sam imao više uzora i među našim i među svetskim glumcima.                                                  

 -Koja Vam je omiljena uloga?   

 Pa omiljena uloga mi je uloga Ćirka iz serije "Bela lađa", jer mislim da sam se tu najviše dao i ostvario.     

  -Možete da nam  preporučite neku predstavu?    

 -Pa evo ovako, pošto sam ja član Pozorišta na Terazijama, mislim da postoji puno lepih predstava za vaš uzrast, zato što mi negujemo mjuzikl kao žanr. Evo recimo, ja igram u predstavi "Cigani lete u nebo" i tu vam predstavu najtoplije preporučujem.                                                             

-Preporučite nam neki film?               

 -Ja volim filmove patriotskog kartaktera i sa istorijskom tematikom koji nose neku dozu patriotizma. Recimo, volim, "Hrabro srce", ili film "Patriota", "Gladijator" sa Raselom Krouuom. 

-Kako Vam se dopalo ovde kod nas i da li biste voleli da nas ponovo posetite?  

 -Voleo bih vrlo rado ponovo da dođem kad se za to ukaže prilika. Lepo ste me primili i hvala vam od srca!

                                                                                 

Moje buduće zanimanje

Pogledajte izložbu radova učenika sedmog i osmog razreda na temu "Moje buduće zanimanje" realizovano na času informatike,  srpskog jezika i likovne kulture u okviru profesionalne orijentacije.

   

Prezentacija o motorima

                      

Učenici sedmog razreda naše škole su zajedno sa nastavnicom tehničkog i informatičkog obrazovanja, Verom Milivojević pravili prezentacije na časovima informatike. Pogledajte prezentaciju Aleksandra Kovačevića.

Radna akcija

U nasoj skoli prosle nedelje  je održana radna akcija. Đaci nase skole su očistili  skolsko dvoriste i sve oko njega .   Učestvovali su đaci šestog i osmog razreda.  Sa nama su bili nastavnica Istorije Aleksandra Ilic nastavnik fizičkog vaspitanja Zoran Jakovljević.Evo malo slika kako smo mi to radili:
                      

 

 

Смедеревска тврђава

                          

    Смедеревска тврђава је градска утврда у Смедереву коју је на ушћу реке Језаве у Дунав у другој четвртини XV века (од 1428. године) подигао деспот Србије Ђурађ Бранковић (1427-1456), по њој назван Смедеревац. Тврђава је по свом типу класична водена (опкољена је Дунавом и Језавом, а са југа вештачким шанцем који повезује две реке) равничарска утврда што је чини јединственом у српској средњовековној архитектури, а за узор приликом градње узет је Цариград и његови бедеми. Према својој површини од 10ha 41a 14m² (11,3272ha према мерењима из 1975. године) без спољашњег бедема и кула односно 14.5ha са њима, представља једну од највећих тврђава у Европи и највећу тог типа[тражи се извор од 11. 2009.]. Има основу разнокраког троугла (550m x 502m x 400m) у чијем је северном темену је смештен мањи разнокраки троугао (75m x ?m x ?m) који формира тзв. Мали Град, док остатак утврде чини тзв. Велики Град. Снага смедеревских бедема показала се приликом османлијских опсада:

-1439. године (када је после три месеца глад приморала опсађене на предају)

-1453. године (када је одбијен напад Мехмеда II(1451-1482) који је те године заузео Цариград)

-1456. године (када је одбијен напад)

да би их Османлије коначно освојиле предајом града без борбе 1459. године, што је представљало и формални крај деспотовине Србије.

    Сјајан дизајн утврде може се видети на основу чињенице да на њој, од окончања српске градње средином XV века и османлијског додавања четири артиљеријске куле 1480. године, није учињена никаква преправка све до краја њене војне употребе у другој половини XIX века, након што је, са још неколико утврда, 1867. године предата кнезу Србије Михајлу Обреновићу(1839-1842, 1860-1868). Тврђава је претрпела значајна разарања током светских ратова од бомбардовања и експлозија, али је и поред тога задржала своју монументалност. Данас је Велики Град махом у рушевинама и изложен зубу времена, док су на простору Малог Града изведени конзерваторски и рестаураторски радови чиме му је донекле враћен пређашњи изглед, а цела тврђава се од 1946. године налази под заштитом државе. Мали Град је често поприште културних и спортских манифестација, а током Смедеревске јесени он постаје културна престоница Смедерева и поприште одржавања многобројних представа и концерата.

Неке слике Смедеревске тврђаве:
Тврђава ноћу.

Неки делови тврђаве који излазе делом на Језаву.

                         
                                             Цела Смедеревска-тврђава гледано из висине.

Овде можете погледати информације о Смедеревској тврђави.

Ekskurzija u Smederevo

Ucenici OŠ "Sveti Sava'' iz Pambukovice i Dokmira, 16.10.2013., otišli su na željno iščekivanuekskurziju. Učenici su 16. oktobra u 7h krenuli put Smedereva.
Posetili su Smederevsku tvrđavu (Utvrđenje Despota Stefana Lazarevića), Smederevo i Srebrno jezero. Takođe su imali jedan prikladan ručak u okviru same ekskurzije. Vođa ekskurzije bio je nastavnik fizičkog vaspitanja, Zoran Jakovljevć, a sa njim su isli jos i:
-Julijana Terzić(nastavnica hemije)

-Milan Luković(nastavnik geografije)

-Mirjana Alimpijevć(nastavnica francuskog jezika) i

-Sandra Prodanović(nastavnica srpskog jezika)

Učenicima je ovaj dan prošao uz lepu atmosferu u autobusu kao i lepe destinacije koje su posetili. U prilog im, naravno,nije išla kiša, ali su se ipak lepo proveli.

Evo i nekih slika sa same ekskurzije:

Grupno. Svi učenici sa nastavnicima u Smederevskoj tvrđavi.

  Učenici uživaju u vožnji na Srebrnom jezeru, u luna parku.

Učenici u Smederevskoj tvrđavi    

  

Značaj bavljenja sportom

Neophodno je da se deca bave fizičkim aktivnostima, odnosno telesnim vežbama, zbog pravilnog rasta i razvoja. Igra i sport su sastavni deo života ljudi rayličitih godina i društvenih položaja. Danas se sve više teži da se svako dete razvija ne samo umnim, društvenim i duhovnim dimenzijama, nego i psihofičkim. Mesto koje sport zauzima u društvu ima veliku važnost i uticaj. Sport predstavlja opšte ljudsko dobro. Ljubav prema sportskom izrazu ljudskih sposobnosti, užitak u širenju granica ljudskih mogućnosti, spontanost i interes za ljudsku dramu što se odvija u sporskom takmićenju, daju sportu poseban potencijal, što je iznimno važno za decu i mlade.  Za njih su igra i sport izraz života. 

Zdrava, okretna, spretna i vješta deca mogu lakše “nositi” sve nedaće i teškoće života, pa mogu lakše obavljati svoje radne i društvene zadatke. Ovaj zadatak se ostvaruje osmišljenim sistemom vežbi, igara, stvaranju navika na zdrav i higijenski život, ispravnim držanjem tela.

Neophodno je da se deca bave fizičkim aktivnostima, odnosno telesnim vežbama, zbog pravilnog rasta i razvoja (psihofizičkog, socijalnog, duhovnog), to jest zbog zdravlja u najširem smislu. Osnovna potreba čoveka jeste kretanje, a svedoci smo (žrtve) načina života koji podrazumeva dugo i nepravilno sedenje ispred kompjutera, TV ekrana, radnog stola, preterano korišćenje prevoznih sredstava (automobila, autobusa, liftova) čak i za male razdaljine. Deca do škole koriste autobus za jednu stanicu ili ih prevoze roditelji. Registrovana je masovna pojava lošeg držanja tela i ravnih stopala već kod dece nižih razreda osnovne škole. Najveća vrednost sporta ogleda se kroz negovanje sportskog duha, a karakterišu ga etika, fer-plej, timski rad, zdravlje, izuzetna dostignuća, karakter i obrazovanje, radost i zabava, poštovanje pravila i zakona, poštovanje sebe i drugih učesnika, hrabrost, solidarnosti…